Evropa traži svoj odgovor na SpaceX
Evropa mora obezbijediti da različiti nacionalni satelitski programi mogu efikasno da funkcionišu zajedno i da se međusobno ne dupliraju, poručio je u četvrtak generalni direktor Evropske svemirske agencije (ESA) Josef Ašbaher (Josef Aschbacher).
On je govorio na svemirskom samitu u Parizu, gdje su objavljeni novi ugovori za planiranu komunikacionu satelitsku konstelaciju Evropske unije IRIS² (Infrastructure for Resilience, Interconnectivity and Security by Satellite), čime se dodatno jačaju napori da Evropa izgradi alternativu neevropskim pružaocima usluga, prije svega kompaniji SpaceX Ilona Maska (Elon Musk).
Govoreći o odvojenim nacionalnim programima, Ašbaher je za Rojters (Reuters) na marginama samita rekao da je važno spriječiti da oni funkcionišu kao međusobno izolovani sistemi.
„Ako uspijemo da ih povežemo, onda zapravo dobijamo veoma moćan sistem“, rekao je.
„Ali pod uslovom da interoperabilnost bude zaista sprovedena i ostvarena. A to tek treba da se uradi.“
Prva lansiranja u okviru sistema IRIS² planirana su za 2029. godinu.
Njemački planovi podstakli strah od fragmentacije
Njemačka nastoji da razvije zasebnu nacionalnu vojnu satelitsku mrežu, što je dodatno pojačalo zabrinutost zbog fragmentacije evropskih svemirskih projekata i mogućeg rasta troškova.
Ašbaher je rekao da je ESA, koja ima centralnu ulogu u sprovođenju projekta IRIS², već održala tehničke sastanke sa predstavnicima industrije kako bi definisala zahtjeve za interoperabilnost različitih sistema.
Ugovori vrijedni milijarde eura
Drugog i posljednjeg dana samita, koji je održan u Francuskoj, kompanija Thales Alenia Space saopštila je da je potpisala sporazum sa satelitskim operaterom Eutelsat o isporuci državnih komunikacionih modula za 330 satelita konstelacije IRIS² u niskoj Zemljinoj orbiti.
Erbas (Airbus) je istovremeno saopštio da će graditi prvi sloj sistema, koji će se sastojati od najmanje 66 satelita.
Thales Alenia Space, zajednička kompanija francuskog Thalesa i italijanskog Leonarda, saopštila je da taj posao vrijedi oko 500 miliona eura, odnosno 582 miliona dolara, u okviru šireg ugovora za IRIS² čija bi vrijednost trebalo da premaši tri milijarde eura.
Evropa želi i sopstvene astronaute u svemiru
Ašbaher je kazao i da ga ohrabruje snažna politička podrška država članica planovima koji bi jednog dana mogli omogućiti Evropi da samostalno šalje svoje astronaute u svemir, umjesto da zavisi od američkih letjelica.
U predlogu objavljenom tokom samita pozvao je na ulaganja od milijardu eura godišnje tokom deset godina, počev od 2029, kako bi se ojačala evropska autonomija u svemirskom sektoru.
Odluka o tome da li će predlog biti odobren trebalo bi da bude donijeta 2028. godine, u skladu sa procedurama ESA.
Francuski predsjednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) iskoristio je samit da pozove na snažniju evropsku koordinaciju i da evropske vlade javne nabavke u većoj mjeri usmjeravaju ka evropskim kompanijama.
Ipak, dodao je da to ne mora isključiti partnerstva sa stranim kompanijama, uključujući i američke.