Hegset najavio reviziju američkog vojnog prisustva u Evropi i kritikovao pojedine saveznike
Američki ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth) najavio je u četvrtak novu reviziju raspoređivanja američkih trupa u Evropi i zaprijetio da bi SAD mogle uskratiti dio svojih finansijskih obaveza prema NATO-u ukoliko saveznici koji se „švercuju na tuđ račun“ ne ispune preuzete obaveze u pogledu izdvajanja za odbranu.
Obraćajući se ministrima odbrane u sjedištu NATO-a u Briselu, Hegset je rekao da će revizija trajati do šest mjeseci i da će uključivati konsultacije sa američkim Kongresom, koji je zakonom propisao minimalan broj američkih vojnika u Evropi, prenosi Rojters (Reuters).
Iako nije izričito rekao da bi revizija mogla dovesti do smanjenja američkog vojnog prisustva na evropskom kontinentu, naglasio je da je cilj podstaći Evropu da preuzme veći dio tereta, uz istovremeno očuvanje sposobnosti američke vojske da odgovori na globalne izazove.
„Da ne bude zabune, ovo će biti prava revizija. Njena svrha je da osigura da NATO brzo i nepovratno ide ka tome da Evropa preuzme vodeću ulogu i primarnu odgovornost za odbranu evropskog kontinenta“, rekao je Hegset.
On je takođe kritikovao saveznike koji nisu podržali SAD tokom rata sa Iranom, nakon što su pojedine države odbile da američkim snagama omoguće korišćenje baza i prelete za vojne operacije povezane sa sukobom.
Prema njegovim riječima, revizija će imati za cilj da osigura da Sjedinjene Države ubuduće imaju garantovan pristup bazama i vazdušnom prostoru saveznika.
Njegove izjave dolaze u trenutku kada članice NATO-a pokušavaju da popune praznine u snagama za krizne situacije nakon što je Vašington odlučio da odmah smanji dio svojih doprinosa tim kapacitetima.
Sjedinjene Države su prošlog mjeseca obavijestile saveznike da smanjuju obim vojnih kapaciteta koje stavljaju na raspolaganje NATO-u u slučaju krize, što je otvorilo brojna pitanja uoči samita Alijanse koji će biti održan 7. i 8. jula u Ankari.
Prema riječima vrhovnog komandanta NATO-a, generala američkog ratnog vazduhoplovstva Aleksusa Grinkeviča (Alexus Grynkewich), cilj ove odluke je postepeno okončanje „nezdrave međuzavisnosti“ od američkih snaga u trenutku kada se Vašington suočava sa mogućnošću istovremenih sukoba na više frontova.
Po dolasku na sastanak ministara odbrane u Briselu, Hegset je poručio da će SAD otvoreno ukazivati i javno i privatno na zemlje koje ne čine dovoljno da ispune svoje obaveze.
„Ima onih koji i dalje moraju da urade više i mi ćemo o tome govoriti otvoreno, i privatno i javno. Mislim da je važno da prijatelji budu iskreni jedni prema drugima“, rekao je Hegset.
On je dodao da „NATO 3.0“ predstavlja posthladnoratovsko shvatanje da Alijansa mora ponovo postati snažan vojni savez sa stvarnim vojnim sposobnostima za odvraćanje prijetnji na evropskom kontinentu i preuzimanje vodeće uloge u njegovoj konvencionalnoj odbrani.
„To već važi“
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Mark Rutte) potvrdio je da je smanjenje američkog doprinosa kriznim snagama Alijanse već stupilo na snagu.
„Juče se postavilo pitanje da li je to trenutno ili ne. Jeste, trenutno je“, rekao je Rute novinarima.
Ipak, naglasio je da je riječ o planskom instrumentu.
„Ako bi izbio rat, svi saveznici, uključujući SAD, angažovali bi maksimum svojih kapaciteta kako bi osigurali da možemo da vodimo rat“, kazao je.
Neki ministri već su najavili povećanje doprinosa kriznim snagama NATO-a.
Belgijski ministar odbrane Teo Franken (Theo Francken) rekao je da će njegova zemlja pojačati doprinos kako bi djelimično nadomjestila smanjene američke kapacitete, uključujući borbene avione F-16 i bespilotne letjelice MQ-9B SkyGuardian.
„Biće ozbiljnih razgovora o tome ko će šta preuzeti, ali mogu da kažem da Belgija daje svoj doprinos“, rekao je Franken.
Popunjavanje drugih praznina moglo bi trajati znatno duže, jer evropske zemlje nemaju dovoljno određenih sistema naoružanja, poput raketa velikog dometa.
Njemački ministar odbrane Boris Pistorius zato je pozvao na usklađen proces kako bi se izbjegle „opasne praznine u vojnim sposobnostima Evrope“.
„Teško je i opasno za bezbjednost teritorije NATO-a u Evropi ako se određene sposobnosti povuku veoma brzo, a da nije jasno kada mogu biti nadoknađene“, upozorio je.
Kao primjer naveo je upravo raketne sisteme velikog dometa, koje je teško zamijeniti.
„Biće nam potrebna ili privremena rješenja ili dodatno vrijeme prije njihovog povlačenja. O tome ćemo morati da pregovaramo sa američkim partnerima. Uopšteno gledano, moći ćemo da nadoknadimo veliki dio kapaciteta, ali biće nam potrebno još vremena“, rekao je Pistorius.
Sjedinjene Države nijesu objavile detalje smanjenja svojih kapaciteta, ali prema podacima koje je vojni izvor dostavio Rojtersu, riječ je o širokom spektru sredstava – od aviona za dopunu gorivom u vazduhu do borbenih aviona, dronova i brodova.
Prema tim podacima, broj američkih borbenih aviona F-15 i F-15E dostupnih NATO-u biće smanjen za trećinu, na 99 letjelica, dok će broj dronova MQ-4 i MQ-9 Reaper biti prepolovljen na 12.