Evropska komisija očekuje umjereni rast ekonomije Crne Gore u ovoj i narednoj godini

Evropska komisija očekuje umjeren rast ekonomije Crne Gore od oko tri odsto u periodu od 2026. do 2027. godine, uz postepeni oporavak izvoza, dok bi rast lične potrošnje trebalo da uspori.

Budžetski deficit, prema novim proljećnim projekcijama EK, trebalo bi da znatno premaši tri odsto BDP-a u periodu 2026–2027, dok se očekuje rast javnog duga „zbog potrebe da se izgrade rezerve uoči velikih obaveza otplate u 2027. godini“.

EK navodi da je ekonomski rast Crne Gore usporio na 2,7 odsto u 2025. godini, a spoljne neravnoteže pogoršane su zbog privremenog pada izvoza električne energije, slabijih rezultata turizma i snažne potražnje za uvoznom robom.

Domaća tražnja usporava, izvoz jača

Na osnovu kvartalnih podataka, procjenjuje se da je realni rast BDP-a u 2025. iznosio 2,7 odsto, manje nego 2024, kada je bio 3,2 odsto. Ekonomski rast, kako se navodi, podstakla je snažna domaća tražnja.

„Lična potrošnja bila je podržana većim raspoloživim dohotkom, zahvaljujući fiskalnim mjerama u okviru programa ‘Evropa sad 2.0’, dok su brz rast kredita i veća javna kapitalna potrošnja podstakli investicije“, piše u novim prognozama EK.

Glavni pritisak, kako se dodaje, došao je od manjeg izvoza, uglavnom zbog pada izvoza električne energije usljed privremenog gašenja Termoelektrane Pljevlja zbog održavanja. Rezultati turizma bili su mješoviti, uz veći broj dolazaka, ali manje noćenja.

„Ekonomski rast vjerovatno će ostati umjeren i iznositi 2,8 odsto u 2026, a potom ubrzati na tri odsto u 2027, uz podršku boljih izvoznih rezultata. Očekuje se usporavanje lične potrošnje zbog ponovnog rasta inflacije, dok bi rast investicija trebalo da se nastavi zahvaljujući realizaciji velikih putnih i željezničkih projekata“, navodi EK.

Izvoz robe i usluga trebalo bi da poraste, zbog oporavka izvoza električne energije i boljih rezultata turizma, podržanih otvaranjem novih hotela, diverzifikacijom zemalja iz kojih dolaze turisti i novim avio-destinacijama koje opslužuju niskotarifne kompanije.

Rast uvoza, prema prognozama, nastaviće se tokom 2026. i 2027. zbog velikih investicionih potreba.

Deficit tekućeg računa povećan je na 20,5 odsto BDP-a u 2025. godini, zbog slabih rezultata izvoza i slabije turističke sezone. Suficit u bilansu sekundarnog dohotka smanjen je zbog kombinacije nižih transfera državi i većeg odliva privatnih transfera, dok je suficit primarnog dohotka blago poboljšan, u skladu sa istorijskim trendom.

Očekuje se da će saldo tekućeg računa biti nešto bolji u periodu 2026–2027, uglavnom zahvaljujući jačanju izvoza.

Stabilizacija tržišta rada

Rast zaposlenosti, podržan regularizacijom neformalne ekonomije, nastavljen je i u 2025, dok je stopa nezaposlenosti pala na novi rekordno nizak nivo od 10,9 odsto.

Rast zaposlenosti projektovan je na oko dva odsto u periodu 2026–2027, uz podršku sprovođenja Reformske agende finansirane iz fondova EU, rasta turizma i infrastrukturnih investicija.

Cijene energije stvaraju pritisak na inflaciju

Prosječna inflacija porasla je sa 3,3 odsto u 2024. na 3,5 odsto u 2025. godini. Iako je inflacija sredinom 2025. počela da pada, taj trend je prekinut u martu 2026, kada je inflacija porasla na 3,1 odsto na godišnjem nivou, sa 2,6 odsto u februaru.

Očekuje se da će energetski cjenovni šok uticati na inflaciju u 2026. kroz više uvozne cijene. U 2027. inflacija bi trebalo da se umiri, pod pretpostavkom da ne bude promjene politika.

Budžetski deficit ostaje visok

U 2025. zabilježen je deficit budžeta od 4,3 odsto BDP-a, u poređenju sa planiranim ciljem od 3,5 odsto. Takav ishod uglavnom je posljedica budžetske potrošnje veće od planirane, podstaknute višim od očekivanih socijalnim i zdravstvenim izdacima.

„Na prihodnoj strani, poreski prihodi bili su snažni, ali je zabilježen manjak u naplati doprinosa za penzijsko osiguranje i grantova“, navodi EK.

Bez dodatnih mjera konsolidacije, deficit opšte države projektovan je da ostane znatno iznad tri odsto BDP-a u periodu 2026–2027.

Javni dug bi, prema projekcijama, trebalo da poraste u 2026, pod uticajem novih zaduženja potrebnih za akumulaciju rezervi i pripremu za velike otplate euroobveznica u 2027.

Prema prognozama, ključni negativni rizik za Crnu Goru odnosi se na nepovoljno globalno okruženje i sporiji rast izvoza od očekivanog. Više cijene goriva mogu negativno uticati na oporavak turizma, dok uska izvozna baza i mala ekonomija Crne Gore čine zemlju veoma ranjivom na promjene međunarodne tražnje.

Pozitivni rizici odnose se na ubrzani investicioni program i sprovođenje reformske agende, što bi trebalo da poboljša poslovni ambijent.

Ekonomija EU će nastaviti da raste, ali sporije

Ekonomija Evropske unije nastaviće da raste, ali sporijim tempom u odnosu na procjene od prije rata na Bliskom istoku, navodi se u proljećnim ekonomskim prognozama EK.

Prije početka američko-izraelskog rata protiv Irana, krajem februara 2026. godine, očekivao se nastavak umjerenog rasta ekonomije u EU uz dalji pad inflacije, ali izgledi su se znatno promijenili od izbijanja sukoba, navodi Komisija.

Inflacija je počela rasti nekoliko sedmica nakon izbijanja sukoba, podstaknuta naglim rastom cijena energije, a ekonomska aktivnost počela je gubiti zamah. Komisija očekuje da će se situacija malo poboljšati 2027. godine, ako se smanje napetosti na energetskim tržištima.

Prošle godine je rast u EU dosegnuo 1,5 odsto, sada se predviđa usporavanje na 1,1 posto. Sljedeće godine rast u EU trebalo bi da ubrza na 1,4 odsto.

Projekcije rasta za eurozonu slično su revidirane prema dolje, na 0,9 odsto u 2026. i 1,2 odsto u 2027, s 1,2 posto odnosno 1,4 odsto.

Očekuje se da će inflacija u EU dosegnuti 3,1 odsto u 2026, te da će ponovo usporiti na 2,4 odsto u 2027. U eurozoni inflacija je takođe revidirana na tri odsto u 2026. i na 2,3 odsto u 2027, u poređenju s jesenjim projekcijama od 1,9 odsto, odnosno dva odsto.